Search

Архимед је био за својим таблетом када га је убио римски војник. Звучи природно? Не баш. А ипак, управо ту можемо стићи ако прошлост довољно „ажурирамо“. Готово свака култура има модернизована издања старијих аутора, уз расправе о правопису, речнику, уредничким напоменама и прилагођавању савременом читаоцу. Један антиквар ми је једном рекао да „патина времена даје вредност“ и да може да направи разлику између оригинала и јефтине копије. Отварам „Недељне есеје“ Константина Нојке, долазим до предговора издавача у издању Humanitas из 1992. године и сазнајем да је „правопис ажуриран“. Читање Нојке могло је да буде шетња кроз тридесете и четрдесете године 20. века. Уместо тога, том епохом шетамо са модерним наочарима, удобно смештени у Uber-у, без страха да ћемо се изгубити — односно да нећемо разумети речи тог времена, које су једноставно могле бити „преведене“ у фуснотама. Шта би било када бисмо узели и новине из тог времена па их „ажурирали“? А можда бисмо могли да урадимо и rebranding тадашњих реклама, како не бисмо превише оптерећивали своје неуроне, као да смо у escape room-у. Зашто стати ту? Могли бисмо да ажурирамо и уџбенике историје и напишемо да је Архимеда из Сиракузе убио римски војник док је радио математику на свом таблету. Основна идеја остаје иста, зар не? Само епоха нестаје. И још нешто: зашто математичари не „ажурирају“ Питагору? Могу да промене ознаке. Могу другачије да објасне доказ. Могу чак да направе цртеж online, помоћу анимације која настаје пред очима ученика. Али Питагорина теорема остаје Питагорина теорема. Па када читамо старијег аутора, зашто не бисмо сачували и језик његовог времена — а савремена објашњења ставили у напомене? И још једно последње питање за Humanitas и за оне који раде на универзитетским књижевним и филолошким одсецима: ако вас данашњи школарци за неколико деценија „ажурирају“ помоћу # и emoji-ја, да ли би вам то одговарало? #Humanitas #ConstantinNoica #Noica #НедељниЕсеји #Архимед #Питагора #Hashtag #Emoji #MrStorywise #АжурираниПравопис #ИсторијаЈезика #20260920_1926 #Српски #Serbian #Србија #Serbia #Књижевност #Историја #ExYugoslavia #ExIugoslavia

Arhimed je bil na svoji tablici, ko ga je ubil rimski vojak. Zveni naravno? Ne ravno. In vendar lahko prav tam končamo, če preteklost dovolj »posodobimo«. Skoraj vsaka kultura pozna posodobljene izdaje starejših avtorjev, skupaj z razpravami o pravopisu, besedišču, uredniških opombah in prilagajanju sodobnemu bralcu. Neki starinar mi je nekoč rekel, da »patina časa daje vrednost« in lahko pomeni razliko med izvirnikom in poceni kopijo. Odprem »Nedeljske eseje« Constantina Noice, pridem do založnikovega predgovora v izdaji Humanitas iz leta 1992 in izvem, da je bil »pravopis posodobljen«. Branje Noice bi lahko bilo sprehod skozi trideseta in štirideseta leta 20. stoletja. Namesto tega se sprehajamo z modernimi očali, udobno nameščeni v Uberju, brez skrbi, da bi se izgubili — torej da ne bi razumeli besed tistega časa, ki bi jih lahko preprosto »prevedli« v opombah pod črto. Kaj pa, če bi vzeli tudi časopise iz tistega obdobja in jih »posodobili«? Morda bi lahko naredili še rebranding takratnih oglasov, da našim nevronom ne bi bilo treba preveč delati, kot da bi bili v escape roomu. Zakaj bi se ustavili tukaj? Posodobili bi lahko tudi učbenike zgodovine in zapisali, da je Arhimeda iz Sirakuz ubil rimski vojak, medtem ko je na svoji tablici reševal matematiko. Osnovna ideja ostane ista, kajne? Izgine samo obdobje. In še nekaj: zakaj matematiki ne »posodobijo« Pitagore? Lahko spremenijo zapis. Dokaz lahko razložijo drugače. Risbo lahko celo izdelajo na spletu z animacijo, ki nastaja pred očmi učencev. Toda Pitagorov izrek ostane Pitagorov izrek. Ko torej beremo starejšega avtorja, zakaj ne bi ohranili tudi jezika njegovega časa — sodobne razlage pa dali v opombe? In še zadnje vprašanje za Humanitas in za tiste, ki delajo na univerzitetnih literarnih in filoloških oddelkih: če vas bodo današnji šolarji čez nekaj desetletij »posodobili« z # in emojiji, vam bo to všeč? #Humanitas #ConstantinNoica #Noica #NedeljskiEseji #Arhimed #Pitagora #Hashtag #Emoji #MrStorywise #PosodobljenPravopis #ZgodovinaJezika #20260920_1926 #Slovenščina #Slovenian #Literatura #Zgodovina #ExYugoslavia #ExIugoslavia

Arhimed je bio za svojim tabletom kada ga je ubio rimski vojnik. Zvuči prirodno? Ne baš. A ipak, upravo tu možemo stići ako prošlost dovoljno „ažuriramo“. Gotovo svaka kultura ima modernizovana izdanja starijih autora, uz rasprave o pravopisu, rječniku, uredničkim bilješkama i prilagođavanju savremenom čitaocu. Jedan antikvar mi je jednom rekao da „patina vremena daje vrijednost“ i može praviti razliku između originala i jeftine kopije. Otvaram „Nedjeljne eseje“ Constantina Noice, dolazim do predgovora izdavača u izdanju Humanitasa iz 1992. godine i saznajem da je „pravopis ažuriran“. Čitanje Noice moglo je biti šetnja kroz tridesete i četrdesete godine 20. vijeka. Umjesto toga, tom epohom šetamo s modernim naočalama, udobno smješteni u Uberu, bez straha da ćemo se izgubiti — odnosno da nećemo razumjeti riječi tog vremena, koje su jednostavno mogle biti „prevedene“ u fusnotama. Šta bi bilo kada bismo uzeli i novine iz tog vremena pa ih „ažurirali“? A možda bismo mogli uraditi i rebranding tadašnjih reklama, kako ne bismo previše opterećivali svoje neurone, kao da smo u escape roomu. Zašto stati tu? Mogli bismo ažurirati i udžbenike istorije i napisati da je Arhimeda iz Sirakuze ubio rimski vojnik dok je radio matematiku na svom tabletu. Osnovna ideja ostaje ista, zar ne? Samo epoha nestaje. I još nešto: zašto matematičari ne „ažuriraju“ Pitagoru? Mogu promijeniti oznake. Mogu drugačije objasniti dokaz. Mogu čak napraviti crtež online, pomoću animacije koja nastaje pred očima učenika. Ali Pitagorina teorema ostaje Pitagorina teorema. Pa kada čitamo starijeg autora, zašto ne bismo sačuvali i jezik njegovog vremena — a savremena objašnjenja stavili u fusnote? I još jedno posljednje pitanje za Humanitas i za one koji rade na univerzitetskim književnim i filološkim odsjecima: ako vas današnji školarci za nekoliko decenija „ažuriraju“ pomoću # i emojija, da li bi vam to odgovaralo? #Humanitas #ConstantinNoica #Noica #NedjeljniEseji #Arhimed #Pitagora #Hashtag #Emoji #MrStorywise #AžuriraniPravopis #IstorijaJezika #20260920_1926 #Crnogorski #Montenegrin #Književnost #Istorija #ExYugoslavia #ExIugoslavia

Речиси секоја култура има модернизирани изданија на постари автори, придружени со расправи за правописот, речникот, уредничките белешки и приспособувањето кон современиот читател. Еден антиквар ми рече еднаш дека „патината на времето додава вредност“ и може да ја прави разликата меѓу оригинал и евтина копија. Ги отворам „Неделни есеи“ од Константин Нојка, стигнувам до предговорот на издавачот во изданието на Humanitas од 1992 година и дознавам дека „правописот е осовременет“. Читањето на Нојка можеше да биде прошетка низ 1930-тите и 1940-тите години. Наместо тоа, ја правиме таа прошетка со модерни очила, удобно сместени во Uber, без страв дека ќе се изгубиме — односно дека нема да ги разбереме зборовите од тоа време, кои едноставно можеле да бидат „преведени“ во фусноти. А што ако ги земеме и весниците од тоа време и ги „осовремениме“? А можеби и рекламите од тоа време треба да ги ребрендираме, за да не ги напрегаме премногу нашите неврони, како да сме во escape room. Зошто да запреме тука? Можеме да ги осовремениме и учебниците по историја и да напишеме дека Архимед од Сиракуза бил убиен од римски војник додека решавал математика на својот таблет. Основната идеја останува иста, нели? Само епохата исчезнува. И уште нешто: зошто математичарите не го „осовременуваат“ Питагора? Можат да ја сменат нотацијата. Можат поинаку да го објаснат доказот. Можат дури и да го изградат цртежот онлајн, преку анимација што се развива пред очите на учениците. Но Питагоровата теорема останува Питагорова теорема. Тогаш, кога читаме постар автор, зошто да не го зачуваме и јазикот на неговото време — а современите објаснувања да ги ставиме во белешки? И едно последно прашање за Humanitas и за луѓето од универзитетските катедри за литература и филологија: ако денешните ученици по неколку децении ве „осовременат“ со # и emoji, дали би ви се допаднало тоа? #Humanitas #ConstantinNoica #Noica #НеделниЕсеи #Архимед #Питагора #Hashtag #Emoji #MrStorywise #ОсовременетПравопис #ИсторијаНаЈазикот #20260920_1926 #Македонски #Литература #Историја #ExYugoslavia #ExIugoslavia

Gotovo svaka kultura ima modernizovana izdanja starijih autora, uz rasprave o pravopisu, rječniku, uredničkim bilješkama i prilagođavanju savremenom čitaocu. Jedan antikvar mi je jednom rekao da „patina vremena daje vrijednost“ i može praviti razliku između originala i jeftine kopije. Otvaram „Nedjeljne eseje“ Constantina Noice, dolazim do predgovora izdavača u izdanju Humanitasa iz 1992. godine i saznajem da je „pravopis ažuriran“. Čitanje Noice moglo je biti šetnja kroz tridesete i četrdesete godine 20. vijeka. Umjesto toga, tom epohom šetamo s modernim naočarima, udobno smješteni u Uberu, bez straha da ćemo se izgubiti — odnosno da nećemo razumjeti riječi tog vremena, koje su jednostavno mogle biti „prevedene“ u fusnotama. Šta bi bilo kada bismo uzeli i novine iz tog vremena pa ih „ažurirali“? A možda bismo mogli uraditi i rebranding tadašnjih reklama, kako ne bismo previše opterećivali svoje neurone, kao da smo u escape roomu. Zašto stati tu? Mogli bismo ažurirati i udžbenike istorije i napisati da je Arhimeda iz Sirakuze ubio rimski vojnik dok je radio matematiku na svom tabletu. Osnovna ideja ostaje ista, zar ne? Samo epoha nestaje. I još nešto: zašto matematičari ne „ažuriraju“ Pitagoru? Mogu promijeniti oznake. Mogu drugačije objasniti dokaz. Mogu čak napraviti crtež online, pomoću animacije koja nastaje pred očima učenika. Ali Pitagorina teorema ostaje Pitagorina teorema. Pa kada čitamo starijeg autora, zašto ne bismo sačuvali i jezik njegovog vremena — a savremena objašnjenja stavili u fusnote? I još jedno posljednje pitanje za Humanitas i za one koji rade na univerzitetskim književnim i filološkim odsjecima: ako vas današnji školarci za nekoliko decenija „ažuriraju“ pomoću # i emojija, da li bi vam to odgovaralo? #Humanitas #ConstantinNoica #Noica #NedjeljniEseji #Arhimed #Pitagora #Hashtag #Emoji #MrStorywise #AžuriraniPravopis #IstorijaJezika #20260920_1926 #Crnogorski #Književnost #Istorija #ExYugoslavia #ExIugoslavia

Gotovo svaka kultura ima modernizirana izdanja starijih autora, uz rasprave o pravopisu, rječniku, uredničkim bilješkama i prilagođavanju savremenom čitaocu. Jedan antikvar mi je jednom rekao da „patina vremena daje vrijednost“ i može praviti razliku između originala i jeftine kopije. Otvaram „Nedjeljne eseje“ Constantina Noice, dolazim do predgovora izdavača u izdanju Humanitasa iz 1992. godine i saznajem da je „pravopis ažuriran“. Čitanje Noice moglo je biti šetnja kroz tridesete i četrdesete godine 20. stoljeća. Umjesto toga, tom epohom šetamo s modernim naočalama, udobno smješteni u Uberu, bez straha da ćemo se izgubiti — odnosno da nećemo razumjeti riječi tog vremena, koje su jednostavno mogle biti „prevedene“ u fusnotama. Šta bi bilo kada bismo uzeli i novine iz tog vremena pa ih „ažurirali“? A možda bismo mogli uraditi i rebranding tadašnjih reklama, kako ne bismo previše opterećivali svoje neurone, kao da smo u escape roomu. Zašto stati tu? Mogli bismo ažurirati i udžbenike historije i napisati da je Arhimeda iz Sirakuze ubio rimski vojnik dok je radio matematiku na svom tabletu. Osnovna ideja ostaje ista, zar ne? Samo epoha nestaje. I još nešto: zašto matematičari ne „ažuriraju“ Pitagoru? Mogu promijeniti oznake. Mogu drugačije objasniti dokaz. Mogu čak napraviti crtež online, pomoću animacije koja nastaje pred očima učenika. Ali Pitagorina teorema ostaje Pitagorina teorema. Pa kada čitamo starijeg autora, zašto ne bismo sačuvali i jezik njegovog vremena — a savremena objašnjenja stavili u fusnote? I još jedno posljednje pitanje za Humanitas i za one koji rade na univerzitetskim književnim i filološkim odsjecima: ako vas današnji školarci za nekoliko decenija „ažuriraju“ pomoću # i emojija, da li bi vam to odgovaralo? #Humanitas #ConstantinNoica #Noica #NedjeljniEseji #Arhimed #Pitagora #Hashtag #Emoji #MrStorywise #AžuriraniPravopis #HistorijaJezika #20260920_1926 #Bosanski #Književnost #Historija #ExYugoslavia #ExIugoslavia

Gotovo svaka kultura ima modernizovana izdanja starijih autora, uz rasprave o pravopisu, rečniku, uredničkim beleškama i prilagođavanju savremenom čitaocu. Jedan antikvar mi je jednom rekao da „patina vremena daje vrednost“ i može da napravi razliku između originala i jeftine kopije. Otvaram „Nedeljne eseje“ Constantina Noice, dolazim do predgovora izdavača u izdanju Humanitasa iz 1992. godine i saznajem da je „pravopis ažuriran“. Čitanje Noice moglo je biti šetnja kroz tridesete i četrdesete godine 20. veka. Umesto toga, tom epohom šetamo s modernim naočarima, udobno smešteni u Uberu, bez straha da ćemo se izgubiti — odnosno da nećemo razumeti reči tog vremena, koje su jednostavno mogle biti „prevedene“ u fusnotama. Šta bi bilo kada bismo uzeli i novine iz tog vremena pa ih „ažurirali“? A možda bismo mogli da uradimo i rebranding tadašnjih reklama, kako ne bismo previše opterećivali svoje neurone, kao da smo u escape roomu. Zašto stati tu? Mogli bismo da ažuriramo i udžbenike istorije i napišemo da je Arhimeda iz Sirakuze ubio rimski vojnik dok je radio matematiku na svom tabletu. Osnovna ideja ostaje ista, zar ne? Samo epoha nestaje. I još nešto: zašto matematičari ne „ažuriraju“ Pitagoru? Mogu da promene oznake. Mogu drugačije da objasne dokaz. Mogu čak i da naprave crtež online, pomoću animacije koja nastaje pred očima učenika. Ali Pitagorina teorema ostaje Pitagorina teorema. Pa kada čitamo starijeg autora, zašto ne bismo sačuvali i jezik njegovog vremena — a savremena objašnjenja stavili u fusnote? I još jedno poslednje pitanje za Humanitas i za one koji rade na univerzitetskim književnim i filološkim odsecima: ako vas današnji školarci za nekoliko decenija „ažuriraju“ pomoću # i emodžija, da li bi vam to odgovaralo? #Humanitas #ConstantinNoica #Noica #NedeljniEseji #Arhimed #Pitagora #Hashtag #Emoji #MrStorywise #AžuriraniPravopis #IstorijaJezika #20260920_1926 #Srpski #Književnost #Istorija #ExYugoslavia #ExIugoslavia

Gotovo svaka kultura ima modernizirana izdanja starijih autora, zajedno s raspravama o pravopisu, rječniku, uredničkim bilješkama i prilagodbi suvremenom čitatelju. Jedan mi je antikvar jednom rekao da „patina vremena daje vrijednost“ i može činiti razliku između originala i jeftine kopije. Otvaram „Nedjeljne eseje“ Constantina Noice, dolazim do predgovora izdavača u izdanju Humanitasa iz 1992. godine i saznajem da je „pravopis ažuriran“. Čitanje Noice moglo je biti šetnja kroz 1930-e i 1940-e godine. Umjesto toga, tom se epohom šećemo s modernim naočalama, udobno smješteni u Uberu, bez straha da ćemo se izgubiti — odnosno da nećemo razumjeti riječi toga vremena, koje su se jednostavno mogle „prevesti“ u bilješkama na dnu stranice. Što kada bismo uzeli i novine iz tog vremena pa ih „ažurirali“? A možda bismo mogli napraviti i rebranding tadašnjih reklama, kako ne bismo previše opterećivali svoje neurone, kao da smo u escape roomu. Zašto stati na tome? Mogli bismo ažurirati i udžbenike povijesti te napisati da je Arhimeda iz Sirakuze ubio rimski vojnik dok je rješavao matematiku na svom tabletu. Osnovna ideja ostaje ista, zar ne? Samo epoha nestaje. I još nešto: zašto matematičari ne „ažuriraju“ Pitagoru? Mogu promijeniti oznake. Mogu drukčije objasniti dokaz. Mogu čak i izraditi crtež online, pomoću animacije koja nastaje pred očima učenika. Ali Pitagorin poučak ostaje Pitagorin poučak. Pa kad čitamo starijeg autora, zašto ne bismo sačuvali i jezik njegova vremena — a suvremena objašnjenja stavili u bilješke? I još jedno posljednje pitanje za Humanitas i za one koji rade na sveučilišnim književnim i filološkim odsjecima: ako vas današnji školarci za nekoliko desetljeća „ažuriraju“ pomoću # i emojija, bi li vam to odgovaralo? #Humanitas #ConstantinNoica #Noica #NedjeljniEseji #Arhimed #Pitagora #Hashtag #Emoji #MrStorywise #AžuriraniPravopis #PovijestJezika #20260920_1926 #Hrvatski #Književnost #Povijest #ExYugoslavia #ExIugoslavia

Skoraj vsaka kultura pozna posodobljene izdaje starejših avtorjev, skupaj z razpravami o pravopisu, besedišču, uredniških opombah in prilagajanju sodobnemu bralcu. Neki starinar mi je nekoč rekel, da »patina časa daje vrednost« in lahko pomeni razliko med izvirnikom in poceni kopijo. Odprem »Nedeljske eseje« Constantina Noice, pridem do založnikovega predgovora v izdaji Humanitas iz leta 1992 in izvem, da je bil »pravopis posodobljen«. Branje Noice bi lahko bilo sprehod skozi trideseta in štirideseta leta 20. stoletja. Namesto tega se sprehajamo z modernimi očali, udobno nameščeni v Uberju, brez skrbi, da bi se izgubili — torej da ne bi razumeli besed tistega časa, ki bi jih lahko preprosto »prevedli« v opombah pod črto. Kaj pa, če bi vzeli tudi časopise iz tistega obdobja in jih »posodobili«? Morda bi lahko naredili še rebranding takratnih oglasov, da našim nevronom ne bi bilo treba preveč delati, kot da bi bili v escape roomu. Zakaj bi se ustavili tukaj? Posodobili bi lahko tudi učbenike zgodovine in zapisali, da je Arhimeda iz Sirakuz ubil rimski vojak, medtem ko je na svoji tablici reševal matematiko. Osnovna ideja ostane ista, kajne? Izgine samo obdobje. In še nekaj: zakaj matematiki ne »posodobijo« Pitagore? Lahko spremenijo zapis. Dokaz lahko razložijo drugače. Risbo lahko celo izdelajo na spletu z animacijo, ki nastaja pred očmi učencev. Toda Pitagorov izrek ostane Pitagorov izrek. Ko torej beremo starejšega avtorja, zakaj ne bi ohranili tudi jezika njegovega časa — sodobne razlage pa dali v opombe? In še zadnje vprašanje za Humanitas in za tiste, ki delajo na univerzitetnih literarnih in filoloških oddelkih: če vas bodo današnji šolarji čez nekaj desetletij »posodobili« z # in emojiji, vam bo to všeč? #Humanitas #ConstantinNoica #Noica #NedeljskiEseji #Arhimed #Pitagora #Hashtag #Emoji #MrStorywise #PosodobljenPravopis #ZgodovinaJezika #20260920_1926 #Slovenščina #Literatura #Zgodovina #ExYugoslavia #ExIugoslavia

Kalkulator kaže: 0,025 €. Račun kaže: 250 €. Kome vjeruješ? 100 djece koja se nalaze u Science Centeru sjeda za stolove tokom pauze. Donose 100 sokova, po jedan za svako dijete. Jedan sok košta 2,50 €. Jedan učenik vadi telefon i otvara kalkulator da izračuna koliko ukupno košta 100 sokova. Ali, umjesto da pritisne ×, greškom pritisne ÷. Na ekranu se pojavljuje: 0,025 € Učeniku rezultat djeluje čudno, ali broj je na ekranu i više ga ne provjerava. U međuvremenu, 100 sokova je već na stolovima, a djeca počinju da ih otvaraju. Poslije nekoliko minuta stiže račun: 250 € Učenici gledaju jedni druge. Neko odmah kaže da mora postojati greška. Učenik ponovo vadi telefon i provjerava šta je uradio. Umjesto da pritisne ×, greškom je pritisnuo ÷. Jedan jedini pogrešan pritisak pretvorio je 250 € u 0,025 €. A 100 sokova je već bilo otvoreno. Kada ti kalkulator da rezultat, da li je dovoljno samo vidjeti broj na ekranu — ili treba da se zapitaš ima li rezultat smisla i koji je njegov red veličine? Funkcionalna nepismenost ne znači samo da ne razumiješ tekst. Ponekad znači i da vidiš apsurdan rezultat na ekranu, a ne shvatiš da on nema smisla. Gdje misliš da se lanac prekida: u samom računanju, u razumijevanju rezultata ili u nedostatku navike da se odgovor provjeri? ======================= Kako si došao do ove objave? A. Iz Trendinga B. Sa profila Mr. Numberwise C. Preko hashtaga D. Iz feeda / preporuka E. Preko reposta F. Na drugi način U kojoj si državi? Napiši slovo i državu u komentarima. #DobarDan #BosnaiHercegovina #edu #obrazovanje #funkcionalnanepismenost #PISA #pisa2025 #dezinformacije #MrNumberwise #Bosanski #BosniaHertzegovina #ExYugoslavia #ExIugoslavia #20260915_0031 #0133

Kalkulator kaže: 0,025 €. Račun kaže: 250 €. Kome vjeruješ? 100 djece koja se nalaze u Science Centeru sjeda za stolove tokom pauze. Donose 100 sokova, po jedan za svako dijete. Jedan sok košta 2,50 €. Jedan učenik vadi telefon i otvara kalkulator da izračuna koliko ukupno košta 100 sokova. Ali, umjesto da pritisne ×, greškom pritisne ÷. Na ekranu se pojavljuje: 0,025 € Učeniku rezultat djeluje čudno, ali broj je na ekranu i više ga ne provjerava. U međuvremenu, 100 sokova je već na stolovima, a djeca počinju da ih otvaraju. Poslije nekoliko minuta stiže račun: 250 € Učenici gledaju jedni druge. Neko odmah kaže da mora postojati greška. Učenik ponovo vadi telefon i provjerava šta je uradio. Umjesto da pritisne ×, greškom je pritisnuo ÷. Jedan jedini pogrešan pritisak pretvorio je 250 € u 0,025 €. A 100 sokova je već bilo otvoreno. Kada ti kalkulator da rezultat, da li je dovoljno samo vidjeti broj na ekranu — ili treba da se zapitaš ima li rezultat smisla i koji je njegov red veličine? Funkcionalna nepismenost ne znači samo da ne razumiješ tekst. Ponekad znači i da vidiš apsurdan rezultat na ekranu, a ne shvatiš da on nema smisla. Gdje misliš da se lanac prekida: u samom računanju, u razumijevanju rezultata ili u nedostatku navike da se odgovor provjeri? ======================= Kako si došao do ove objave? A. Iz Trendinga B. Sa profila Mr. Numberwise C. Preko hashtaga D. Iz feeda / preporuka E. Preko reposta F. Na drugi način U kojoj si državi? Napiši slovo i državu u komentarima. #DobarDan #CrnaGora #Muntenegru #ExYugoslavia #ExIugoslavia #edu #obrazovanje #funkcionalnanepismenost #PISA #pisa2025 #dezinformacije #MrNumberwise #Crnogorski #20260915 #0132

Kalkulator pravi: 0,025 €. Račun pravi: 250 €. Kateremu verjameš? 100 otrok v znanstvenem centru se med odmorom usede za mize. Prinesejo jim 100 sokov, po enega za vsakega otroka. En sok stane 2,50 €. Eden od učencev vzame telefon in odpre kalkulator, da bi izračunal, koliko skupaj stane vseh 100 sokov. Toda namesto tipke × pomotoma pritisne ÷. Na zaslonu se prikaže: 0,025 € Učencu se rezultat zdi čuden, vendar je številka na zaslonu, zato je ne preveri več. Medtem je vseh 100 sokov že na mizah in otroci jih začnejo odpirati. Po nekaj minutah pride račun: 250 € Učenci se spogledajo. Nekdo takoj reče, da mora biti napaka. Učenec ponovno vzame telefon in preveri, kaj je naredil. Namesto tipke × je pomotoma pritisnil ÷. En sam napačen pritisk je 250 € spremenil v 0,025 €. Vseh 100 sokov pa je bilo že odprtih. Ko ti kalkulator pokaže rezultat, ali je dovolj, da na zaslonu vidiš številko — ali pa se moraš vprašati tudi, ali je rezultat smiseln in kakšen je njegov velikostni red? Funkcionalna nepismenost ne pomeni samo tega, da ne razumeš besedila. Včasih pomeni tudi, da na zaslonu vidiš nesmiseln rezultat in ne opaziš, da nima smisla. Kje se po tvojem mnenju pretrga veriga: pri samem izračunu, pri razumevanju rezultata ali pri pomanjkanju navade, da bi preverili odgovor? ======================= Kako si prišel oziroma prišla do te objave? A. Iz razdelka Trending B. S profila Mr. Numberwise C. Prek hashtaga D. Iz vira ali priporočil E. Prek ponovne objave F. Drugače V kateri državi si? V komentar napiši črko in državo. #edu #izobraževanje #funkcionalnanepismenost #PISA #PISA2025 #dezinformacije #MrNumberwise #Slovenščina #DoberDan #Slovenija #RepublikaSlovenija #ExIugoslavia #20260914_2100 #0113